Ideja

When it Arives polazi od jednostavne, ali vazne razlike. Sajtovi za slanje poruka u buducnost vec postoje: omogucavaju da napisemo tekst, odaberemo datum ili period i poruku posaljemo kasnijem sebi ili nekom drugom. Takvi sistemi najcesce ostaju vezani za samorefleksiju, plan, nostalgiju ili privatni podsetnik. When it Arives polazi sa drugog mesta. On ne zadrzava poruku kao gotov sadrzaj, nego prisustvo kao materijal. Ne salje se samo ono sto zelimo da kazemo, vec trag da smo u jednom trenutku bili tu.

Filozofija

U ovom radu prisustvo nije dodatak poruci, nego njeno jezgro. Obican snimak, mali gest, pogled, zastoj, pokret bez ocigledne vaznosti — sve to moze postati veoma kodirana poruka kada se pojavi kasnije, u drugom vremenu i pred drugim covekom. Mozda je i najprecizniji oblik takve poruke video u kome posiljalac cuti i intenzivno misli na osobu kojoj se obraca. U tom cutanju, na licu se pojavljuju i kontekst i sifra za otkljucavanje poruke: cinjenica da je neko u jednom trenutku stvarno mislio na nekog drugog. Ali znacenje toga nije zatvoreno unapred. Ono nastaje tek kod primaoca, koji taj trag cita iz svog sopstvenog iskustva, svog moralnog i vrednosnog okvira, svog secanja i svog vremena. Zato rad izbegava patos i odbija da unapred objasni sta nesto znaci. Ono sto je nekada bilo obicno, kasnije moze postati tesko, nezno, uznemirujuce ili nejasno. Prisustvo ne stize kao odgovor. Ono se kasno pojavljuje i tek tada pocinje da govori.

Kako je rad zamisljen

When it Arives jeste sajt za slanje poruka, ali ne u uobicajenom smislu. Posiljalac ne odredjuje tacan datum prijema. On odredjuje samo period, vremenski okvir unutar kojeg ce se zapis ili snimak nekada pojaviti. Time se odustaje od potpune kontrole nad trenutkom isporuke. Ono sto se salje ne mora biti tekstualna poruka; moze biti i mali zapis prisustva — banalni video, kratki zvuk, kadar tela, lica ili gesta. Posebno mesto u radu ima mogucnost da poruka bude gotovo bez reci: samo lice osobe koja cuti i misli na onoga kome poruku salje. Tada upravo odsustvo govora postaje njen sadrzaj. Primalac takvu poruku ne dobija kao jednostavno obavestenje, vec kao odlozeni susret sa necijim ranijim prisustvom. U tom razmaku izmedju slanja i prijema rad zapravo nastaje. When it Arives ne koristi vreme samo kao tehnicki odlozenu isporuku, vec kao aktivni uslov koji menja smisao onoga sto je poslato.