Ovi radovi nisu nastali kao unapred osmisljen sistem. Nastajali su postepeno, iz razlicitih situacija, ali uvek oko iste unutrasnje preokupacije: oko onoga sto nije sasvim prisutno, sto kasni, nestaje, izmice ili ostaje samo kao trag. Vremenom je u meni verovatno rasla potreba da promisljam samo vreme, ali i postojanje i nepostojanje, i da iz tih pitanja gradim neke privremene strukture koje bar na trenutak umanjuju strah od nestajanja. Zato me manje zanimaju zatvorene forme, a vise uslovi u kojima se nesto pojavljuje, menja, slabi ili ponovo postaje vidljivo. Fragment, odlozeni pristup, promena gustine vremena, trosenje jedne reci kroz njenu sopstvenu upotrebu, entitet zatvoren u sopstveni vek trajanja, banalni tragovi prisustva koji tezinu dobijaju tek kasnije — sve su to razliciti oblici istog pokusaja. Ne da objasnim svet, nego da preciznije zabelezim ono sto u njemu cesto ostaje neprimeceno. Ovi radovi ne nude zakljucke. Oni uspostavljaju situacije u kojima se ono prolazno, odsutno ili nestabilno moze posmatrati sa manje distance.