Ideja

Rad je izgradjen oko jedne jedine reci: love. Ona se na ekranu pojavljuje u razlicitim jezicima i neprestano menja svoj oblik prisustva. Svaki odgovor publike utice na to kako ce ta rec dalje postojati: da li ce postajati vidljivija, jasnija i punija, ili ce slabiti, zamucivati se i gotovo nestajati. Rad ne prati pricu i ne razvija narativ. Sve se dogadja oko jedne reci i oko pitanja da li ona moze i dalje da nosi svoje znacenje.

Filozofija

Ovaj rad polazi od slutnje da postoje reci koje su istovremeno najvaznije i najistrosenije. Rec love pripada upravo toj vrsti. Toliko je puta izgovorena, prevedena, potrosena, zloupotrebljena i ponovljena da vise nije sigurno sta u njoj jos ostaje zivo. Ali rad ne pokusava da to resi definicijom. On ne pita sta je ljubav, nego da li jos uvek verujemo toj reci. Zato se ista rec pomera kroz jezike, a sa svakim prelazom menja se i njen naboj. Nekada izgleda blize, nekada udaljenije; nekada deluje kao da je sacuvala tezinu, a nekada kao da je ostala samo ljustura. Znacenje se ovde ne nalazi unapred u samoj reci, nego u odnosu izmedju jezika, pogleda i odgovora.

Kako je rad zamisljen

Na ekranu se neprestano pojavljuje ista rec — love — ali u razlicitim jezicima. Ispod nje stoji jednostavno pitanje: Da li jos uvek verujete u ovu rec? Posetilac moze da odgovori potvrdno ili odricno. Svaki odgovor neposredno menja njenu vidljivost, ostrinu i velicinu. Tako rad postaje promenljivo perceptivno polje u kojem publika ne tumaci rec samo misaono, nego ucestvuje u njenom slabljenju ili obnavljanju. Ono sto se ispituje nije pojam ljubavi u apstraktnom smislu, vec preostala snaga jedne reci koja kruzi kroz svet, jezike i iskustva. Lokalni pregled sistema dostupan je kao beta verzija pre sire javne objave.